Velikan srpske filmske i pozorišne režije Miomir Miki Stamenković rođen je u Kruševcu, 31. oktobar 1928, a napustio ovaj svet u Beogradu, 20. decembar 2011. Mikijevi igrani filmovi neki su od prvih u našoj kinematografiji utemeljeni na matrici žanra i žanrovskih struktura, u njegovom slučaju radi se o žanru ratnog, partizanskog filma, na jednoj strani, te kriminalističkog filma na drugoj.
Ovako je nekada, davne 1969. godine, u zimu, izgledao pogled sa Bagdale.
Na levoj strani dominira Kula "Rubin", dok je brisani prostor u prvom planu danas gotovo potpuno prekriven sportskim objektima.
Ana Sakić srpska filmska i pozorišna glumica rođena je u Kruševcu 25. novembra 1978. godine. Do sada joj je najpoznatija uloga u seriji Selo gori, a baba se češlja, kao Radašinova snaja Ingrid.
Proces urbanizacije varoši, započet neposredno nakon oslobođenja od Turaka, izradom prvog regulacionog plana 1836. godine, prema projektu inženjera Franca Jankea, nastavljen je i u drugoj polovini veka.
Ljota Janjić (1794-?), mehandžija, doselio se iz Arcista u Kruševac još u vreme Turaka. Imao je sinove Zoju i Nikolu. Porodica je živela u zajednici do 1867. godine, kada je dovršena gradnja hotela Pariz, a onda su njegovi potomci odlučili da se podele. Pošto je Zoja umro pre 1863. godine, Nikola je nosilac domaćinstva (PS, 1864, 339).
Zoja Ljotić (1814-?) ima Paskalja, Janju, Ljotu, i Dimitrija. Od Paskalja su Paskaljevići, Ljotini potomci su Ljotići. Paskalj Z. Zojić (1836-1906), otvorio je bakalsku radnju pod firmom Paskalja Zojića i Sina koju njegovi potomci drže do 1928. godine na levoj strani Trga kosovskih junaka a onda su prešli na desnu stranu istog Trga u novi lokal.
Paskalj sa suprugom Stamatom imao sina Mihaila (1866-1919), a Mihailovi sinovi su Dimitrije (1886 - 1973), Zoja (1892 - 1961) i Đorđe (1893 - 1918). Dimitrije nije imao dece, a Đorđe se nije ženio. Zoja je imao sina Mihaila Batu Paskaljevića (1923-2004) i ćerku Anicu. Bata Paskaljević, jedan u nizu velikih glumaca iz Kruševca, ima sina Zoju koji je biznismen u Diseldorfu.
Kruševljani: Mihajlo Bata Paskaljević i Miodrag Petrović Čkalja u kultnom filmu "Bog je umro uzalud"
Kuća Simića u Kruševcu nastala početkom 19. veka, nalazi u strogom centru grada, u Ulici Majke Jugovića (st. Zakićeva), na početku puta ka Bagdali. Ubraja se u kulturna dobra od velikog značaja.
Bagdalski park oduvek je bilo omiljeno stecište školaraca i sastajalište mladih zaljubljenih parova...
Već od prvog razreda svako odeljenje OŠ "Vuk Karadžić" imalo je svoju "parcelu" sa koje su đaci predano sakupljali semenje bagrema, stavljali ga u prazne kutije od šibica i odlagali na gomilu. Od novca sakupljenog od otkupa semenja finansirane su, kasnije, najrazličitije aktivnosti...
Vlastimir Vlasta Radovanović (28. mart 1926, Kruševac, Jugoslavija - 17. oktobar 2012, Beograd) je bio veliki filmski i televizijski scenarista i reditelj. Takođe je bio dugogodišnji profesor filmskog scenarija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Vele da je mršavi dečak Skale istekao u veliki svet iz porodičnog doma koji se nalazio na jedva stotinak metara od Spomenika, kad se krene put Bagdale - pa sa leve strane. Nostalgičari i ljubitelji ozbiljnih dokumentarnih televizijskih programa, rađenih nekada na TV Beograd, koji pomno prate "Trezor" najčešće će se sresti i uživati u nekoj od njegovih bezbrojnih autorsko-voditeljskih kreacija...
U sklopu obeležavanja 629 godina od Kosovskog boja i Dana Grada Kruševca, 2018. godine otkriven je spomenik kneginji Milici na komletno rekonstruisanom Trgu despota Stefana. Delo vajara Zorana Ivanovića, poklon je Gradu Kluba kruševačkih privrednika, postament su donirala kruševačka javna preduzeća. Sredstva za rekonstrukciju trga obezbeđena su iz Gradskog budžeta.
Restoran se nalazi iznad grada na istoimenom brdu usred listopadne šume. Raspolaže zatvorenom salom sa 150 mesta i baštama koje mogu da prime i ugoste više od 300 posetilaca.
Enterijer restorana ima odvojen biznis deo i zbog toga je idealan za organizovanje seminara, prezentacija, poslovnih sastanaka.
