Znamo li zaista ko je bila kneginja Milica?
Ivan St. Rizinger
Utorak, 04. Jun 2019.

U sklopu obeležavanja 629 godina od Kosovskog boja i Dana Grada Kruševca, prošle godine otkriven je spomenik kneginji Milici na komletno rekonstruisanom Trgu despota Stefana. Delo vajara Zorana Ivanovića, poklon je Gradu Kluba kruševačkih privrednika, postament su donirala kruševačka javna preduzeća. Sredstva za rekonstrukciju trga obezbeđena su iz Gradskog budžeta.

Za najslavniju Kruševljanka znaju svi, a koliko nas se ikada zapitalo ko je ona zapravo...

Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena Nemanjić (ili Prepodobna Evgenija, rođena je oko 1335, a preminula 11. novembra 1405. u manastiru Ljubostinja) je bila vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara, srednjevekovna spisateljica i pravoslavna svetiteljka.

Poreklom je iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. Vratko je bio praunuk Nemanjinog sina Vukana i unuk Vukanovog sina Dimitrija u monaštvu Davida. David je sazidao manastir Davidovicu i praznuje se kao svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svakog 7. oktobra.

U “Žitiju kneza Lazara” iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kaže: “Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima”.

Od roditelja je dobila osnovne hrišćanske pouke koje će tokom celog života ispunjavati, a pismenosti se naučila na dvoru svojih roditelja.

Bila je, kako ističe njen biograf, “svakim vrlinama ukrašena, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena”.

Kao rođaka cara Dušana, često je boravila na njegovom dvoru, gde su je car Dušan i carica Jelena bliže upoznali, zavoleli i uz saglasnost njenih roditelja, nepoznate godine, doveli je na carski dvor.

Tu se upoznala i zavolela sa knezom Lazarom Hrebeljanovićem, tada na službi u carskom dvoru, za koga se i udala, 1353. godine, uz blagoslov cara Dušana i carice Jelene.

Sa Lazarom je izrodila pet kćeri: Maru, Draganu, Jelu - Jelenu, Teodoru i Oliveru i tri sina: Stefana, Vuka i Dobrivoja.Posle smrti cara Uroša Lazar postaje knez Raške sa prestonicom u Kruševcu. Imali su sedmoro dece.

Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca. To su za državu bila teška vremena. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar. Tada je mogla da napusti državne poslove. Otišla je sa svojom rođakom Jefimijom u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala. U njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, tu je preminula 11. novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena.

Srpska pravoslavna crkva je proslavlja kao svetiteljku 19. jula po crkvenom kalendaru ili 1. avgusta po novom kalendaru. Istog dana proslavlja se i njen sin despot Stefan Lazarević.

Kneginja Milica se bavila i diplomatskom delatnošću, zajedno je sa Jefimijom 1398. išla kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd. Mošti su bile smeštene u Kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, danas su one u rumunskom gradu Jaši.

Po legendi, na Bagdali su predstavnici turskog dvora razapeli svoje šatore, čekajući da kneginja Milica odluči da li će poslati svoju najmlađu kćer Oliveru u Carigrad, jer je sultan Bajazit želeo njome da se oženi. 
Kneginja Milica u dilemi između dostojanstva svoje porodice i sudbine zemlje odlučuje se da narod bar za izvesno vreme poštedi novih opasnosti od Turaka i teška srca je pristala da se Olivera uda za sultana Bajazita, najstarijeg sina sultana Murata, koga je Miloš Obilić ubio na Kosovu. Narodno predanje kaže da je posle Kosova to bio najtragičniji dan u Srbiji, jer je čitav narod suzama ispratio izvanredno lepu Oliveru na put u Carigrad.

Bavila se i književnošću, poznata su njena dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“. Smatra se da su književni dar od nje nasledili ćerka Jelena Balšić i sin despot Stefan.

Dodaj komentar

O Nama

Restoran se nalazi iznad grada na istoimenom brdu usred listopadne šume. Raspolaže zatvorenom salom sa 150 mesta i baštama koje mogu da prime i ugoste više od 300 posetilaca.

Enterijer restorana ima odvojen biznis deo i zbog toga je idealan za organizovanje seminara, prezentacija, poslovnih sastanaka.

Kontakt

Adresa

  • Restoran Bagdala
    Prvomajska bb
    Kruševac, Srbija

  • 43°34'32.0"N 21°19'08.4"E