„Pozorište je za Milana Puzića počelo „život da mu znači“ već u rodnom Kruševcu kao učeniku kruševačke Gimnazije, kada je u dvorištu roditeljske kuće u Obilićevoj ulici „pravio pozorište“ za komšijsku decu, školske drugove i odrasle. U sedamnaestoj godini glumio je na pravoj pozorišnoj sceni u Kruševcu, usmeravan od strane nezaobilaznog gospodina Bore Mihajlovića koji je u njemu otkrio talenat koji bi se morao, kao i svaki talenat, negovati.“

Čolak Anta Simonović (1777-1853), vojvoda kruševački i njegovi potomci proneli su slavu naše varoši. 

Imao je sina Kostu (1809-1848) koji je bio član nahijskog suda u Čačku i suda u Kruševcu. Kostini sinovi bili su Ilija Čolak Antić (1836-1894), pukovnik i Lazar Čolak Antić (1839-1877), potpukovnik koji je komandovao na Jankovoj klisuri.

Zbratimljenje Kruševca i Krfa 1985. godine koje se, posebno posle Prvog svetskog rata, vezuje za tradicionalno prijateljstvo Srbije i Grčke, dobilo je u skulpturi "Majka Srbija i Majka Grčka" svoje simbolično i likovno otelotvorenje.

Ovaj tekst nema ambicija da bude sveobuhvatna studija  o svim klubovima  fudbalerima i sportskim radnicima toga vremena, već jedno romantično i lično viđenje, dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u Kruševcu, kada fudbal stiče najpre prvem a zatim i sve brojnije poklonike…   

Prva fudbalska lopta pojavila se u Kruševcu 1913. godine, u Gimnaziji, na inicijativu nastavnika gimnastike, Berganta, koji je po poreklu bio Čeh.

Veliki umetnik narodne muzike, dugogodišnji šef Narodnog orkestra Radio Beograda, violinista Miodrag-Rade Jašarević rođen je 1916. godine u Kruševcu. Počeo je da svira violinu u petoj godini, da bi svoju dečačku strast kasnije pretvorio u životni poziv.