Ovaj tekst nema ambicija da bude sveobuhvatna studija  o svim klubovima  fudbalerima i sportskim radnicima toga vremena, već jedno romantično i lično viđenje, dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u Kruševcu, kada fudbal stiče najpre prvem a zatim i sve brojnije poklonike…   

Prva fudbalska lopta pojavila se u Kruševcu 1913. godine, u Gimnaziji, na inicijativu nastavnika gimnastike, Berganta, koji je po poreklu bio Čeh.

Aleksandar Sretenović, đak 4. razreda tadašnje Gimnazije, je zapisao:
“Prvu loptu za fuzbal je nabavila kruševačka Gimnazija 1913-1914 godine. Nastavnik gimnastike Bergant je izvodio učenike za vreme časova gimnastike, na „Bare“ više groblja. Tu je razdvajao učenike na dve grupe (dva gola) i upućivao u igru. I moje odeljenje je išlo (onda sam bio u 4. razredu). Za nas je ovo bila velika novost. Jurili smo bez reda, gurali se,ćuškali i dobro udarali.“

Preteča pravog kluba

Godine 1914. počinje Prvi svetski rat, Beograd okupira Austrougarska vojska i veliki broj izbeglica pristiže u Kruševac. Aleksandar Sretenović piše:
“Među pristiglim beogradskim izbeglicama su porodice: Ružić, državnog savetnika Stokića, Babića, Dedijera i drugih.  Dečaci , naši vršnjaci,  doneli su fuzbalske lopte i igrali fuzbal na Košijskom polju, ali pravilno i lepo, jer je ovaj sport već bio prodro u Beograd. Mi smo posmatrali igru i uvideli kako se igra. Naučili smo nazive i tehniku fuzbala. Najzad se rešavamo da i mi kupimo sebi loptu, i doneli smo odluku da nas 20-tak, damo po 1 groš. Novac smo prikupili i dali Dušanu Stefanoviću, današnjem svešteniku a on je dobro poznavao Beograd i tamo je kupio. Naša novostvorena ekipa je igrala na Bagdali i to na njenom platou,  koji je sada pretvoren u park. Ne sećam se tačno, ali mislim da smo klubu dali  ime “ Car Lazar“ i on je preteča pravog kluba „Car Lazar“, koji je osnovan posle završetka Prvog svetskog rata.“

Zvonko Rajković, tragom postojećih dokumenata, dopunjuje ovu svojevrsnu kruševačku hroniku:
– Za vreme rata kada je okupiran Kruševac,  fudbal se igrao kada je lepo vreme na poljanama u gradu i oko grada. Prema pričama ondašnjih savremenika, postojao je fudbalski klub“ Hajduk“, koji je često odmeravao snage sa vojnicima  austrougarske vojske, koji su sa sobom doneli fudbalske lopte.  

Rat je završen u jesen 1918. godine, a već na proleće, u maju 1919, grupa kruševačkih omladinaca obućarskih šegrta, osniva fudbalski klub „Napredak“ i oni postaju  prvi igrači tog kluba. Pošto je fudbalska lopta bila prava retkost, igrači novog kluba su se snašli – pošto su svi bili obućarski šegrti, sami su šili od kože fudbalske lopte, a umesto gume koristili su puvalo.      

Najzad „Car Lazar“                                                                                                                             

1920.  na inicijativu gradskih vlasti i omladine, osnovan je najjači i najznačajniji klub „Car Lazar“. Od osnivanja je imao ozbiljniju organizaciju, materijalnu i finansijsku podršku vlasti i celog grada. Klupske boje kluba bile su crno-crvene, a igralište je bilo u današnjoj kasarni, preko puta pionirskog parka. U toku 1921- 24. Sk. „Car Lazar“je bio glavni tim Kruševca i predstavljao grad. U tom periodu najviše se radilo na odabiranju igrača, uvežbavanju tehnike i taktike igre. Tim se sastojao uglavnom od studenata, đaka, službenika i radnika, treneri i rukovodstvo kluba su bili najugledniji građani Kruševca. 

U lokalnom listu „Jugoslavija“  iz 1921. (br. 59) objavljen je sastav „Car Lazara“ koji je igrao protiv“ Sinđelića“ iz Niša, jednu od svojih prvih utakmica i pobedio sa 1:0. Ekipe su činili: Milan Ilić, Kića Borović, Quba Ilić,  Janko Nakić, Dragan Marković, Deka Rašić, Cane Jugović, Fipa Savić, Boža Janković, Doban Ilić i Majer.                                   

U periodu od 1921. do 1924. godine „Car Lazar“ je odigrao veliki broj utakmica, sa manje više uspeha, a od 1925. kreće u pobede po celoj Srbiji. Najpre se revanšira kragujevačkoj „Šumadiji“ i to u s red Kragujevca pobedom od 2:0. Lokalni list „Jugoslavija“ piše:
“Car Lazar“ je briljantnom igrom pobedio „Šumadiju“ sa 2:0 i tako naplatio dug iz prošle godine“.  

Posle Kragujevca „Car Lazar“ kreće na jug i u Skoplju pobeđuje glatko „Građanski“ sa 7:1, a  u povratku iz Skoplja, u Nišu pobeđuje „Pobedu“ sa 2:0 i u Prokuplju „Jug Bogdana“ sa 5:1.  

Te, 1925. godine, „Car Lazar“ ne zna za poraz, i ondašnja štampa oduševljena njegovim pobedama i igrama, koje  su izdigle Kruševac iznad proseka fudbala u Srbiji, dodeljuje mu titulu “Provincijski Urugvaj“.

Iste godine fudbalski klub „Napredak“, koji je životario u vreme velikih uspeha „Cara Lazara“, menja ime u „Obilić“, i za neku godinu postaće glavni rival „Caru Lazaru“. Na nesreću, prvu zvaničnu utakmicu koju je odigrao „Obilić“, odigrao je protiv „Cara Lazara“ i izgubio sa katastrofalnih 16:2.

Sve više novih klubova   

Pored „Cara Lazara“ i „Obilića“, osnivaju se i mnogi drugi klubovi i to po teritorijalnom i esnafskom principu: „Bulevar“, „Soko“, „Porta“, „Vardar“,“Stara čaršija“, „Dušan Silni“ „Japan“, „Rasina“, „Gelja“…“Iglu“ su osnovali šnajderi i šnajderski šegrti, a kada su videli da su ih pretekli šnajderi, šusteri osnivaju klub “Šilo“. Svi ovi klubovi mogu se na neki način nazvati divljim, jer nisu ostavili nikakav trag.                                                                                                                     

Nekako u to vreme osniva se u Bivolju, 1921 godine, fudbalski klub „Baštovan“, koji posle rata 1945. menja ime u „Borac“ i to je najstariji klub u Gradu koji i danas postoji.  Nešto kasnije, 1932, osniva se “Trgovački“,  koji je nažalost prestao sa radom 2003. godine.

Sledeća, 1926. godina, je bez ijedne izgubljene utakmice za „Car Lazar“, nižu se pobede, svaki susret – nova radost. Kruševac postaje pojam fudbala u Srbiji, i više se nije govorilo o porazu od  „Cara Lazara“, već o broju primljenih golova,tako da autoritet provincijskog Urugvaja nije bio okrnjen. Te godine pobeđeni su“Josif“ iz Leskovca sa 9:1, „Sloboda“ iz Užica sa 7:0,“Pobeda“ iz Niša sa 3:1 itd.

Godine 1927. osniva se Moravska župa i „Car Lazar“, ostavlja iza sebe timove “Josifa“ i „Sloboda“ iz Leskovca, “Pobedu“,“Sinđelić“, i “Građanski“ iz Niša i „Jug Bogdan“ iz  Prokuplja.              

1928.  godine „Car Lazar“ igra za Šumadijsku župu, a posle odigrane dve utakmice, prelazi u novoosnovanu  Zapadno–moravsku župu i godine postaje njen prvak. Ova godina je značajna i po tome što „Car lazar“ podiže svoje veliko igralište na terenu između monopola i parka, a tu je i danas stadion „Napredak“.  3. novembra 1928. gostuje u Kruševcu  beogradska „Jugoslavija“ sa najčuvenijim imenima našeg fudbala i pobeđuje „Obilić“ sa 6:0.

1929. je najuspešnija godina „Cara Lazara“, koji postaje prvak Zapadno-moravske župe i u pedesetak utakmica beleži samo tri poraza, kao prvak svoje župe igra sa ostalim prvacima župa. Prvo pobeđuje prvaka kragujevačke župe “Šumadiju“ sa 5:3, zatim pada prvak južnomoravske župe “Građanski“ iz Niša sa 5:2 i na kraju je pobeda protiv prvaka leskovačke župe „Momčila“ sa 4:1. Ovim pobedama „Car Lazar“ postaje prvak uže Srbije, a ubedljive pobede, govore o veličini „Lazara“ u to vreme, kada ga štampa proglašava za „Provincijskog najboljeg“. 

Stižu „Obilić“, „Građanski“…

Sledeće godine nastavlja se niz uspešnih igara „Cara Lazara“, ali jedan drugi kruševački klub postaje sve snažniji i počinje da predstavlja jakog rivala „Caru Lazaru“, a to je „Obilić“.

Oko Nove 1930. osniva se i fudbalski klub „Građanski“  kruševačkih zanatlija, i on će krajem tridesetih ugroziti, a po nekima i preuzeti primat, od „Cara Lazara“ i „Obilića“.  Te, 1930. godine, „Car Lazar“ drugi put za redom postaje prvak Zapadno-moravske župe i osvaja pehar Jovana Ružića. 

Nabrajanje svih uspeha i neuspeha kruševačkih klubova toga vremena, daleko bi nas odvelo i za kraj predlažemo, da čujete kako jedan od izveštača sa utakmica  iz lokalnog lista „Jugoslavija“ opisuje pojedine igrače „Cara Lazara“:                                                                                                 
“Najpopularniji igrač župe, san i idol sve moguće klinčadije, famozni golman Firga, je posle petomesečnog neigranja zbog slomljene noge, ponovo nastupio u punom sjaju. Wegov izlazak je pozdravljen spontanim klicanjem svih ljubitelja  sporta,  a najviše dece koja su opet videla svog obožavanog Firgu, on je najpopularniji čovek u najpopularnijem društvu. Odlično se postavlja, još bolje hvata. Svako i pravo priznanje mu je „Najbolji tehničar u vratima provincije“.                                                                                                                                                                    

Desni bek „Kića“- nazvan „Ni mrdnut“ – najsigurniji šuter u timu. Ogromno tehničko znanje stavlja ga u red „najboljih provincije“.        

Levi bek „Vele“ – nazvan „kruševačka kočnica“ sa drugom predstavlja najsigurniji deo društva.

Desni pomagač – Stole – nazvan „Sve“ igra šta se hoće. Silno napada i zbunjuje protivnika.

Levi pomagač – Nišlija – zvani „Noga“ u svojoj liniji najbolje dodaje, tačno na nogu, i kad hoće prišrafi celu protivničku stranu, da je za divljenje. Odlično se snalazi i svakim znanjem obiluje. 

Levo krilo – Čile – zvani „Neuvatljivi“ najbolji dribler. Kad dobije loptu dribluje na mrtvo. 

Levi pucač – Dembel – zvani „Loptačko čudo“, izvrstan stil, veliko lukavstvo i profesionalni trikovi su mu odlika.

Vođa napada „Fipa“ – zvani „Meteor“ odličan šuter, tehničar i najizdržljiviji igrač. Spada u najbolju klasu.         

Desni pucač „Švaba“ – Zvani „Fijuk“ najbolji pucač. Wegov šut se ne brani a da nije lenj bio bi znamenitost društva. Kad zakosi krši.        

Desno krilo „Raća“, zvani „Tirke“, vije kao vetar loptu i kad ima dan, daje nešto neverovatno, najrasniji i sa najboljim  pregledom loptač.“                                                                                                                               
A onda je 1930. godine odigrano svetsko prvenstvo u Montevideu i mnoga druga, i sva ta prvenstva, utakmice, fudbaleri i golovi ušli su u legendu.

Izvor: RTK.rs