Dušan Pešić rođen je u Kruševcu, 26. aprila 1955. godine. Ovo vihorno krilo, rođeno kraj Rasine, ostaće upamćeno kao najveći igrač na toj poziciji u istoriji Napretka, za koji je nastupao na 125 utakmica i postigao 11 golova, od 1975. do 1980. godine. Bio je jedan od lidera antologijske ekipe koja je ušla u tadašnju Prvu ligu, nekoliko godina kasnije osvojila 4.
Čudna je to priča, jednostavno - kruševačka. Tamo negde 1983. godine, na prvom Rock raport festivalu, održanom na danas nepostojećim otvorenim terenima za male sportove, ubedljivu pobedu odnela je lokalna ekipa takođe nazvana Raport. Okupljena u Domu omladine, od talentovanih autora i muzičara, za kratko vreme postala je prvorazredna atrakcija.
Pogledajte video spot nastao na pank rok obradi legendarne Napretkove navijačke himne, rođene davne 1976. godine.
Ova pesma (1962.) jedna je od prvih iz autobiografskog opusa najznačajnijeg kruševačkog kompozitora popularne muzike i prvi usnimljeni tonski zapis na kome se pominje Bagdala.
Tačno pre 46 godina naš neponovljivi Čkalja objavio je pesmu "Dan za mušku finoću", na tekst Ljube Ršumovića i muziku Vokija Kostića.
Drugarici druže
Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije, objavio je 1995. godine zapis i pesmu o kruševačkim gimnazijalcima i Bagdali.
Nedavno sam opet bio na Bagdali ispod bagremova. Opet je cvet vejao i opet sam vino pio u predvečerje. Samo pored mene nisu bili: Juga, Radule i Dimitrije - otišli su nenadano preko visokog brega, jedan sa drugim u nepovrat, za nezavršenim slikama i skulpturama, u boji plavetnoj, gustoj i misaonoj. Hteo sam još nešto da kažem, ali mi je reč ostala u grlu, u setnoj koštici, nemoćna da se izlije u glasu, da nastavi negdašnji razgovor. Rujno vino u čaši predamnom postajalo je tamnije kako je noć zastirala bagrenjak. Iz tame dopiru šapati. Ljubavno grcanje. Bagdala je kruševačko ljubavno gnezdo. Prva ljubavna pesma. Poljubac koji večno ostaje da svetli na usnama. To je ona tajna lampa koja nam u samotnim časovima, kada se sećamo mladosti, ozaruje lice blagošću i nespokojem. Ležaj u travi, tamo iza živice, još miriše na tvoje uzdrhtalo telo, nezaboravna devojko! Tamo, još šapućemo o velikoj ljubavi, a vino što pijem već je sasvim tamno. Takvo je i u čašama mojih prijatelja - školskih drugova s kojima se povremeno viđam.
Početkom juna kruševačka Gimnazija obeležava sto trideset godina postojanja, a moja generacija trideset pet godina mature. Mladalački snovi mnogima su ostali neostvareni. Jedno smo želeli, drugo stekli, treće živimo - uglavnom, ne sve po zaslugama. Nisam bio na maturskoj godišnjici. Kažem, u šali, sigurno ću doći na pedesetogodišnjicu, i to u kratkim pantalonama, vitak i visok, do tada imam vremena da porastem i na bolje da se promenim. O štapu da ne pričam, biće čvrst i podnosiće me, već sam ga kupio i rekao sam mu da ću tada biti dobar. Daću mu vina pa neka peva kao desetak mladića i devojaka za susednim stolovima što pevaju "tiho noći, moje zlato spava". Maturanti. Opraštaju se od gimnazijskih klupa. Ocenjeni da su sazreli. U njihovim čašama vino nije potamnelo. Svetluca. Žari se i osmehuje pri svakom gutljaju. Omamljuje. Vara. Ne znam kada smo sišli sa Bagdale i otišli svako u svoj nesmiraj. Ne znam da li smo otišli. Ne znam, bar za sebe. Možda sam još tamo. Ako ste u prilici, popnite se na Bagdalu u predvečerje, naći ćemo se ispod bagremova, popićemo zajedno malo vina, možemo i više, kako budemo raspoloženi.
Na južnom obronku Bagdale, na mestu gde je okupator od 1941. do 1944. godine streljao oko hiljadu rodoljuba Kruševca i okoline podignut je spomenik Slobodi. Izgrađen je "u ime živih", za život, za slobodu, za nastavljanje i za trajanje čovekovo. Slobodište je projektovao slavni arhitekta Bogdan Bogdanović.
Predrag Jovanović, poznatiji kao Peđa D Boj rođen je 14. aprila 1950. godine u Kruševcu. Čovek živopisne biografije, koji govori pet jezika, godinama je živeo na Azurnoj obali družeći se sa džet -setom - svojom životnom pričom potvrđuje da pravila o idealnoj karijeri, baziranoj uglavnom na mukotrpnom radu i odricanju i nisu baš dokaziva u praksi.
Vera Belogrlić je rođena 11. aprila 1926. godine u Kruševcu. Bila je srpska rediteljka televizijskih filmova i serija, prvenstveno namenjenih deci. Najšira publika pamti je kao koautora čuvene televizijske serije za decu „Na slovo, na slovo”, za koji je dobila i Sterijinu nagradu za dramaturgiju 1970. godine.
Od mnogobrojnih urbanih usmenih predanja, stvorenih mitova i irelevantnih zapisa o Bagdali - dve šturo opisane priče se izdvajaju.
Prva je da je na njenim stranama i padinama otvorena, davne 1947. godine, smučarska skakaonica. Druga se odnosi na podatak da je sa proplanka na najvišoj koti emitovan prvi radijski program u Kruševcu. I ni traga više.
Restoran se nalazi iznad grada na istoimenom brdu usred listopadne šume. Raspolaže zatvorenom salom sa 150 mesta i baštama koje mogu da prime i ugoste više od 300 posetilaca.
Enterijer restorana ima odvojen biznis deo i zbog toga je idealan za organizovanje seminara, prezentacija, poslovnih sastanaka.
