Vlada Save Grujića podnela je namesništvu 8. aprila 1889. godine predlog za proslavu petstogodišnjice, koja počinje rečima: 15. juna ove godine navršuje se pet stotina godina, od kako je carska srpska kruna na Kosovu polju u srpsku krv utonula. 

Za taj sudbonosni dan vezane su tužne ali sjajne uspomene najvećega požrtvovanja i rodoljublja kako na prestolu stare srpske države tako i u redovima njezine vlastele i celoga srpskog naroda. Predlog ima pet tačaka: 

1) da se na Vidovdan održe pomeni u celoj državi, 

2) da se tog dana položi temelj spomeniku kosovskim junacima u Kruševcu, a on da se digne od narodnih priloga, 

3) da se kao Kosovska spomenica štampaju i ilustruju o državnom trošku narodne pesme o Kosovu, 

4) da se ustanovi orden kneza Lazara jednoga reda, samo za srpskog vladaoca i njegova punoletna naslednika, 

5) da se Kralj Aleksandar u Žiči miropomaže u vezi s ovom proslavom.

Već posle četiri dana javlja se da je obrazovan "Odbor petnaestorice" počeo rad, podelivši se u sekcije, i da je rešio da se spomenik podigne u obliku obeliska od srpskog mermera. 

Imena te petnaestorice ostala su zvonka i danas: general Milojko Lešjanin, Čeda Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije, Stojan Bošković, član Državnog saveta, arh. Nićifor Dučić, predsednik Srpskog učenog društva, Svet. Nikolajević, rektor Velike škole i predsednik društva Sveti Sava, Milan Đ. Milićević, bibliotekar Narodne biblioteke, pukovnik Jovan Dragašević, Jovan Đaja, načelnik Ministarstva inostranih poslova, Jovan Bošković, profesor Velike škole, Mihailo Valtrović, profesor Velike škole, Dragiša Milutinović, profesor Velike škole, Ljub. Kovačević, profesor Vojne akademije, Andra Nikolić, sekretar Ministarstva prosvete, Živko Karabiberović, predsednik beogradske opštine, Svetozar Krapešić, trgovac (Srpske Novine, 9. jul 1889, str. 1).