Lazar Hrebeljanović - istorijske istine
Ivan St. Rizinger
Sreda, 15. Jul 2020.

Knez Lazar - neobično je koliko svi imamo utisak da znamo dosta o Lazaru, a da zapravo postoji toliko toga što o njemu nikada nećemo otkriti.
 

Znamo da mu je prestoni grad bio Kruševac. Znamo da je kneginja bila Milica, znamo za Kosovski boj i njegovu smrt. Znamo, reklo bi se, dosta - a u stvari o njegovom životu znamo tako malo.Gde je i kad rođen? Kako je uopšte došao u priliku da bude naslednik Nemanjićke države? Da li je možda mogao da povrati slavu Dušanovog carstva? I kako je simbol Kosova postao osnova novog morala, a Lazarev izbor "carstva nebeskog" baza novog kulta?"

Kosovski boj, održan 1389. godine istorijski je događaj oko kog se u našem narodu razvilo najviše mitova. O ishodu sukoba srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika, od toga ko je odneo pobedu do toga ko je bio "najveći srpski izdajnik na Kosovu Polju". Ova tema, tvrde istoričari, miruje u kolektivnoj svesti Srba i kao džoker se izvlači u trenucima velikih preloma.

- Čini se da mi ne prestajemo da mitologizujemo pojedine segmente naše istorije. Imamo potrebu da odbacimo istorijske činjenice i da ih prilagodimo našim shvatanjima - objasnio je istoričar Dejan Ristić.
 

Istorijske činjenice u vezi sa Kosovskom bitkom su danas poznate i one su nesumnjive. Znamo da je srpsku, odnosno hrišćansku stranu, činila koaliciona vojska sa trupama trojice velikaša, kneza Lazara, kralja Bosne i Srbije Tvrtka I Velikog i Vuka Brankovića. Ostali srpski velikaši nisu učestvovali, jer nisu doživljavali opasnost od Osmanlija. Sa druge strane, osmansku vojsku predvodi emir Murat I, a ne sultan, kako se danas spominje u izvorima. Prvi sultan, što je po činu više od emira, bio je njegov sin Bajazit I Munjeviti. Većina ostalih događaja predmet je polemike.
 

KOSOVSKA BITKA SE NIJE ODIGRALA 28. JUNA
 

Kosovska bitka se odigrala zapravo 15. juna 1389. godine, na Svetog Vida i čiju godišnjicu mi obeležavamo pogrešnog datuma.

U 14. veku, kada se bitka desila, postojao je samo jedan kalendar. Danas postoje julijanski i gregorijanski, a zbog razlike od 13 dana između ta dva kalendara, mi godišnjicu Kosovskog boja obeležavamo sa "zakašnjenjem". To je prva kontradiktornost, na koju više i ne obraćamo pažnju - objasnio je istoričar Dejan Ristić.

KO JE KRENUO DA GRADI KOSOVSKI MIT?

Posle bitke na Kosovu, dolazi do sukoba između kneginje Milice i Vuka Brankovića oko toga ko će preuzeti upravu nad Lazarevim zemljama, jer je Stefan, Miličin i Lazarev sin, u tom momentu imao između 11 i 12 godina. Da bi zaštitila sina, ona Bajazitu nudi vazalstvo, plaćanje danka, šalje jednu svoju kćer u njegov harem. Međutim, da bi se učvrstila položaj Stefana kao kneza, kneginja Milica kopira "matricu Nemanjića". Kao što je Sveti Sava vrlo brzo po smrti Stefana Nemanje kanonizovao svoga oca, i tako uspostavio fenomen "svetorodne dinastije", tako kneginja Milica u saradnji sa patrijarhom Danilom III pristupa kanonizaciji kneza Lazara, što se desilo 1392. godine.

U tom kultu je upravo srž kosovskog mita, objašnjava Ristić. Naime, oni donose odluku da knez Lazar bude kanonizovan i njegovi posmrtni ostaci nakon Kosovske bitke bivaju preneti u Mitropoliju u Prištini, gde će boraviti naredne tri godine. Posle toga dolazi do prenosa moštiju iz Prištine u Ravanicu, gde se obavlja taj redak obred kanonizacije.

- Da bi neka ličnost bila kanonizovana, neophodno je da budu napisani bogoslužbeni spisi, koji se koriste radi slavljenja te ličnosti. Te spise, u slučaju kneza Lazara, piše niko drugi do sam patrijarh, što je do tada bio redak slučaj. Jedan od tih spisa nosi naziv "Slovo o knezu Lazaru" i on tada u taj tekst zapisuje jednu rečenicu, koju je navodno knez Lazar rekao uoči same bitke "Umrimo, da bismo stekli život večni".  Ovu rečenicu knez zapravo nije izgovorio, budući da patrijarh Danilo nije bio prisutan. Mi istorijskih podataka o tome nemamo. Ipak, od tog trenutka nastaje ona dilema "zemaljska ili nebeska Srbija", na kojoj je građen ceo koncept kosovskog mita, navodno opredeljenja kneza Lazara za nebesku Srbiju - rekao je on.

KOSOVSKA BITKA NIJE IMALA ZNAČAJ KOJI JOJ SE PRIPISUJE

Kosovska bitka nije imala značaj koji joj se pridaje, tvrde danas istoričari. Reč je o jednoj od velikih i sudbonosnih bitaka evropskog srednjeg veka, ali daleko je značajnija bila Marička bitka iz 1371. godine, posle koje su balkanske zemalje većinom postale turski vazali.

- Marička je prva velika bitka između Srba i Turaka, da je došlo do pobede, Turci bi bili zaustavljeni dugoročno. Nažalost bitka je izgubljena i Turci su došli u južne srpske krajeve. Kosovska bitka je mitologizovana i stavljena u religijski kontekst kanonizacijom kneza Lazara, trebalo je naciji uliti nadu da će sloboda biti obnovljena, Kosovska i Marička bitka su sukob Davida i Golijata. Puno je razloga zašto su se ondašnji prvaci odlučili da grade mit na Kosovskoj a ne na Maričkoj bici - rekao je Ristić.

DA LI JE MILOŠ OBILIĆ ZAISTA UBIO MURATA?

Knez Lazar nastradao je kada ga je, tokom borbe, Bajazit zarobio, a potom i pogubio, dok su Muratu presudila ruke srpskih ratnika koji su probili turske redove.

Kada se priča o ubistvu emira Murata, svi istorijski izvori koji su nastali neposredno posle bitke, spominju 12 srpskih plemića koji su se zavetovali da će ga ubiti, kao i da su oni to i izveli. U 15. veku Konstantin Filozof prvi put umesto 12 plemića spominje 1, ali mu ne navodi ime. U 16. veku plemić dobija ime Miloš, a u 18. dobija i prezime Obilić, Kobilić, Obiljević i slično. Ono što je sigurno je da identitet tih plemića nije poznat, pa zasigurno Obilić ne može imati "zasluge" za smrt emira Murata.

KAKO SU SRBI, A KAKO TURCI VIDELI ISHOD BORBE

Poznato je da su tri velikaša činila srpsku vojsku ali ne sa istim interesima, tvrdi istoričar Aleksandar Uzelac.

- Tvrtko javlja pobedu u Trogir i u Firencu i nema sumnje da je on doživeo bitku kao pobedu. Osmanska vojska je zaustavljena i Tvrtko je imao pravo da proglasi pobedu. U Kruševcu kod Lazarevića je drugačije, Lazar je poginuo, kneginja Milica, despot Stefan nisu doživeli kao pobedu. On bitku na Kosovu predstavlja kao najzeže iskušenje koje je pogodilo srpske zemlje. I zato imamo nedoumice. U Evropi jeste vest odjeknula kao pobeda pod utiskom Muratove smrti, ali kneginja Milica je nakon bitke potražila savez i priznala vlast Bajazita. Razlog su bili sukobi između Vuka Brankovića i kneginje oko Lazarevog nasleđa i tu leži koren nevere Vuka Brankovića - objašnjava Uzelac.

DA LI SU ZVONA NOTR DAMA ZAISTA ZVONILA SLAVEĆI POBEDU U KOSOVSKOM BOJU? 

Po starom verovanju zvona ove velike svetinje oglasila su se ubrzo nakon bitke 1389. godine prenoseći vest i slaveći pobedu srpskog oružja u Kosovskom boju. Da li se to zaista i desilo?

Iako je ova tvrdnja često prisutna čak i u pojedinim naučnim i književnim ostvarenjima, istorijski izvori nesumnjivo svedoče da su se zvona pariske crkve zaista i oglasila u čast i slavu pobede hrišćana nad Turcima, ali ne u boju na Kosovu 1389, već u bici na Rovinama 1395. godine.

(Izvori: RTS, Telegraf)

 

Dodaj komentar

O Nama

Restoran se nalazi iznad grada na istoimenom brdu usred listopadne šume. Raspolaže zatvorenom salom sa 150 mesta i baštama koje mogu da prime i ugoste više od 300 posetilaca.

Enterijer restorana ima odvojen biznis deo i zbog toga je idealan za organizovanje seminara, prezentacija, poslovnih sastanaka.

Kontakt

Adresa

  • Restoran Bagdala
    Prvomajska bb
    Kruševac, Srbija

  • 43°34'32.0"N 21°19'08.4"E