Ćelije – kruševačko "Zlatno jezero"
Ivan St. Rizinger
Utorak, 04. Decembar 2018.

Kraj magistralnog puta koji ide od Kruševca ka Kopaoniku, tj Raškoj oblasti i Kosovu i Metohiji, odvajajući se desno ka selu Zlatari, u predivnom kanjonu koji formira reka Rasina, nalazi se jezero Ćelije. Među narodom je još poznato i pod nazivom Zlatno jezero, a pretpostavlja se da taj naziv nosi zbog jata riba koje stvaraju odsjaj, ali i zbog ribolova koji je ovde razvijen.

Okružuju ga planine Jastrebac i Kopaonik, dok se na obodima prostiru borove šume i blage padine, a samo jezero još uvek nije dovoljno razvijeno što se tiče turizma.

Položaj i nastanak jezera

Ovo veštačko jezero nalazi se u blizini grada Kruševca, na oko 22 kilometra udaljenosti. Nastalo je pregrađivanjem reke Rasine, 1972. godine i to izgradnjom brane na ovoj reci čija je visina 55 metara. Brana kojom je pregrađena Rasina se nalazi na granici između Rasinske kotline i Zlatarske klisure i potpuna akumulacija ovog jezera je završena 1979. godine.

Prvenstveno je jezero Ćelije napravljeno za potrebe Đerdapa, i predstavlja deo njegovog sistema za zaštitu akumulacije. Jezero je u stvari služilo kao zaštita Đerdapa od nanosa koji nastaju putem erozije. Kasnije, tokom punjenja ovog jezera, ispitivanja su pokazala da je voda jezera Ćelije, veoma visokog kvaliteta, te je, shodno tome, uzeto u razmatranje da jezero bude iskorišćeno i u svrhe snabdevanja vodom grada Kruševca, a i Trstenika, Ćićevca i Varvarina. Stoga je jezero Ćelije ustanovljeno kao izvorište regionalnog i međunarodnog vodosnabdevanja prvog ranga 1977. godine.

Ovo akumulativno jezero je dobilo ime prema naselju koje je smešteno upravo na njegovim obalama, a nosi istoimeni naziv. Teritoriju današnjeg jezera nekada je zauzimalo selo pod nazivom Zlatari.

Usled prerađivanja reke Rasine, deo ovog naselja je morao biti izmešten, dok je drugi deo potpuno potopljen. Ovom prilikom je pored kuća koje su se nalazile u selu, potopljena i stara crkva, kao i groblje u selu.

Karakteristike

Jezero Ćelije zauzima površinu od oko 3 kvadratna kilometra, a ceo sliv se nalazi na površini od 598 kvadratnih kilometara. Celokupna dužina obale jezera iznosi oko 27 kilometara i ove obale karakteriše izuzetno velika razuđenost. Godišnji protok vode koju reka Rasina donese, na mestu gde se nalazi brana, u proseku iznosi 6.13 kubnih metara po sekundi.

U celom basenu ove akumulacije pohranjeno je oko 50 miliona kubnih metara vode koja se pored toga što snabdeva vodom Kruševac, koristi i u svrhe navodnjavanja okolnog zemljišta. Dubina jezera varira, a negde u proseku to iznosi oko 17 metara, dok je nadjublja tačka smeštena na 45 metara. Odlikuje ga prilično dobra vidljivost, koja za vreme letnjih meseci dostiže 4 metra.

Na vodostaj ovog jezera u mnogome utiče obim padavina na ovim prostorima, a takođe je vodostaj vezan i za to koliko se vode koristi za potrebe vodosnabdevanja. Najviši vodostaj jezero dostiže s kraja proleća, dok je količina vode najmanja na kraju leta i sa početkom jeseni.

Treba reći da se ponekad i u toku zimskog perioda, nivo vode u jezeru smanji, zbog činjenice da se dotok vode u ovo jezero smanji do minimuma. U toku leta, voda u površinskom delu se zagreva, pa njena temperatura dosegne i do 25 – 27 stepeni, zbog čega je jezero pogodno i za kupanje, a i za razne sportove na vodi.

U zimskim mesecima dešava se da se površina jezera zaledi, ali ovo se dešava jedino izuzetno hladnih perioda. Jezero Ćelije je pogodno za sportski ribolov, zbog čega se ovde često održavaju mnogobrojni događaji.

 

 

Ribolov na jezeru

Jezero Ćelije ima složen oblik, te je gledajućiu nizvodno, ono sačinjeno od 3 basena: vasićkog, zlatarskog i vodozahvatnog. Ako posmatramo ove basene sukcesivno, svaki sledeći je veće dubine, a samim tim i zapremine od prethodnog, stoga je poslednji basen najdublji i u njemu količina vode premašuje polovinu od ukupne količine vode celog jezera.

Zbog specifičnosti reljefa, umerenog nagiba na njegovim obalama, ali i razuđenosti obale, velike dubine i prilično čiste vode, jezero Ćelije je privlačno za sportske ribolovce koji ovde dolaze iz čitave Srbije (Leskovac, Prokuplje, Niš, Kruševac, Blace…).

Pre samo par godina, nedaleko od sela Vasići, na ovom jezeru je uređena ribolovna staza čija dužina iznosi 600 metara, zasađeno je više stotina sadnica četinarskog i listopadnog drveća, a takođe je posađena i trava. Čuveni „Čigra kupa“, se od 1996. godine organizuje na jezeru Ćelije od strane kruševačkih ribolovaca, a ovaj kup zapravo predstavlja nadmetanje u hvatanju bele ribe na plovak. Do ovog jezera se može doći iz dva pravca, to jest iz pravca Kruševca i iz pravca Niša.

Što se tiče ribljeg fonda u ovom jezeru, karakterišu ga, kao najdominantnije vrste: deverika, šaran, babuška, smuđ, grgeč a prisutne su i amur, tolstolobik, som, linjak, štuka, karaš, belica, crvenperka, sunčica i bodorka. Mnoštvo rakova i školjki koje se nalaze u ovom jezeru, govore o njegovoj čistoći i nezagađenosti, ali ujedno predstavljaju pravu muku za ribolovce zbog toga što im uklanjaju mamce koji su postavljeni na udice. Ribolovcima je najprivlačniji lov na grgeča, pomoću tehnike udica na plovak, a što se tiče mamca koriste se ribice – kederi, gliste i komadići ribe.

Takođe, nije retka pojava da se na ovom jezeru, u jesenjem periodu, tačnije u septembru i oktobru, uvhate prilično veliki, kapitalni, primerci šarana čija težina prelazi čak i 15 kilograma. Još jedna od zanimljivijih vrsta ribe koju rekreativci rado love jeste smuđ. Za lov ove ribe, ribolovci uglavnom koriste varalicu ili muvanje. Izuzetno krupni primerci deverike, teški i preko 2.5 kilograma, mogu se naći na dnu jezera, a love se pomoću plovka i tehnikom „dubinca“ za vreme čitave godine.

Period koji je najbolji za ribolov na ovom jezeru je od ranog proleća pa do kraja jeseni, a 15. juna počinje sa radom mrestilište, koje se nalazi na samom kraju jezera, tačnije u selu Zlatari, a zatvara se krajem oktobra. Mnogi ribolovci dolaze upravo na jezero Ćelije zato što ovde mogu naići na kapitalne primerke šarana, čija težina može preći 20 kilograma, soma koji mogu težiti i do 60 kilograma i smuđa, čija težina može iznositi oko 10 kilograma.

Pored „Čigra kupa“, na jezeru Ćelije se tradicionalno, prvog maja svake godine, održava manifestacija poznata pod nazivom „Smuđijada“. Ovaj događaj okuplja ribolovce iz Aleksandrovca, Brusa i drugih okolnih mesta koji ovde dolaze sa ciljem da se održi interno takmičenje, mada se veća prednost daje druženju nego samom takmičenju.

Ove manifestacije su dokaz da je jezero Ćelije pogodno za organizovanje ozbiljnih dešavanja, ali da bi se one dalje razvijale, neophodna je podrška turističkih organizacija okolnih gradova, pre svega Brusa, kako bi jezero Ćelije moglo biti uvršćeno u turističku ponudu ovog kraja i kako bi posetiocima moglo da pruži potpuno uživanje.

Legende

Brojne priče i legende kruže ovim krajem i prepričavaju se s kolena na koleno. Jedna od njih je i legenda o selu koje se nekada nalazilo na ovom mestu.

Naime, kako legenda kaže, selo je jednim delom bilo izmešteno a jednim delom je potopljeno. Priča se da su čak potopljeni i crkva i seosko groblje, a neki ljudi veruju da se s vremena na vreme u vodi može videti krst koji se nalazi na vrhu crkve.

Ova legenda zvuči zastrašujuće i zbog činjenice da svake godine neko strada u jezeru Ćelije, a meštani veruju da će se u jezeru utopiti onoliko ljudi koliko je potopljeno grobova.

Postoji još jedna činjenica koja ova vreovanja i priče čini dodatno jezivim, a radi se o obliku samog jezera. Kada pogledate na Google mapi, videćete da je jezero Ćelije u obliku zmaja. Ipak, pored svega navedenog, jezero Ćelije je izuzetno privlačno za turiste, koji naročito u vreme letnjih meseci dolaze da na obalama ovog jezera nađu spas od vrućine. Upravo zbog toga, tu se nalazi plaža poznata pod nazivom „Pista“, koja je za vreme leta puna gostiju.

Što se tiče samog kupanja, posetioci moraju da se oslone na ličnu spretnost i kupaju se na sopstvenu odgovornost, iz razloga što ovde ne postoji služba za spašavanje. Brojni arteški bunari koji su nekada ovde postojali, stvaraju virove, te treba biti oprezan prilikom kupanja.

Pored spasa od vrućine, mnogi posetioci dolaze na ovo jezero kako bi organizovali izlete, roštiljanje itd. a mnogi dolaze kako bi fotografisali prirodu ovog kraja. Reka Rasina, čijim pregrađivanjem je nastalo jezero Ćelije, mami pojedince koji već desetinama godina na njenim obalama ispiraju zlatni prah. Zbog toga se može reći da ova reka predstavlja prirodnu retkost. Samo jezero Ćelije se nalazi u sklopu izletišta „Jastrebac“, koje je smešteno na nadmorskoj visini od 480 metara, a u ponudi ima dobre smeštajne kapacitete i raznovrsne sadržaje. Zbog svega navedenog, može se reći da jezero Ćelije ima u svojoj ponudi za svakog po nešto.

(Izvor: Kuda na put)

Dodaj komentar

O Nama

Restoran se nalazi iznad grada na istoimenom brdu usred listopadne šume. Raspolaže zatvorenom salom sa 150 mesta i baštama koje mogu da prime i ugoste više od 300 posetilaca.

Enterijer restorana ima odvojen biznis deo i zbog toga je idealan za organizovanje seminara, prezentacija, poslovnih sastanaka.

Kontakt

Adresa

  • Restoran Bagdala
    Prvomajska bb
    Kruševac, Srbija

  • 43°34'32.0"N 21°19'08.4"E