Danas je Badnji dan, praznik koji prethodi Božiću, najradosnijem danu u Hrišćanstvu.

Badnji dan predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja. Dobio je ime po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali.

Glavno obeležje je Badnjak koji se seče tog jutra, a hrast za Slovene predstavlja sveto drvo. Na primer loženje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem i to je središnji element ovog praznika. Simbol je rađanja novog sunca, a mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a varnice koje bi izbile iz plamena najavljivale bi rod i prinos.

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli grane i poneli u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku.

Badnjak, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak, nagoveštava i drvo Krsta Hristovog. Osim u kuće unošenje, Badnjak se već više godina unosi u javne gradske ustanove i firme.